Контрабас
Контрабас је највећи и по регистру најдубљи гудачки инструмент са четири жице (некада је имао три). Припада групи гудачких инструмената као и виолина, виола, виолончело и бегеш. Гудало за контрабас је најкраће и најтеже, у односу на остала. Свира се стојећи или седећи на високој столици. Два су се облика контрабаса задржала до данас. Немачки модел и заступљенији италијански. Разликују се и начини држања гудала. Шаком одоздо је данас већ устаљен начин држања, насупрот ређем држању гудала као што је шаком одозго, попут оног на виолини или виолончелу. Регистар контрабаса је у квартном размаку од 1Е,1А,Д,Г.
Контрабас је солистичку улогу у оркестру стекао тек у малим саставима џез музичара. Џез контрабасисти значајно обогаћују свирачку технику и позицију контрабаса у породици традиционално солистичких инструмената. Значајни иноватори на инструменту су Оскар Петифорд (Oscar Pettiford), који проглашава контрабас најважнијим инструментом у оркестру; Реј Браун (Ray Brown), који је у начин окидања жице унео одмереност и финоћу звука; Пол Чејмберс (Paul Chambers) који се одликовао вештим соло деоницама гудалом, за разлику од најчешег свирања окидањем жице; Чарлс Мингус (Charles Mingus), који уводи трећи прст у свирању леве руке (на врату инструмента).